Najpre je potrebno sa flaše skinuti etiketu, a zatim skalpelom prerezati flašu i odstraniti gornji deo sa čepom. Predlažemo da odmerite lenjirom ili metrom od dna flaše 15-20 cm i odsečete. Obavezno deci/učenicima pomozite u ovom koraku. Nakon toga sve vaši učenici/deca mogu sami. Potrebno je zalepiti obod flaše selotejp trakom. Uputite deci/učenicima savet da tuneli u hotelu moraju biti 2-3 cm kraći od ivice hotela, kako bi se sprečilo natapanje vodom. Pošto premere odgovarajuću veličinu tunela može se i pronaći model (olovku, grančicu ili drvenu špatulu) prema kom će se seći papir.

Papirni tuneli mogu biti različite dužine u zavisnosti od veličine flaše, dok je širina papira za izradu tunela 5,5 cm. Pošto deca/učenici iseku papirnu kesu ili papirne listove, novine na odgovarajuće pravougaonike onda je potrebno olovkom zarolati pravougaonik od početka do kraja i po potrebi po sredini zalepiti selotejp trakom. Isto ponaviti sve dok se ne popuni unutrašnjost flaše papirnim tunelima.

Da bi hotel bio postojan, između papirnih tunela mogu se zavući drvene grančice. Okrene se hotel ka zemlji i ukoliko je struktura stabilna, hotel je skoro pa spreman za upotrebu.

Ovaj korak i ne mora biti naročito težak ukoliko se hotel postavi u bašti punoj cveća ili drveća. Takođe, u parku, livadi. Važno je odabrati mesto koje je zaklonjeno od kiše i vetra. Orijentisano ka jugu i po uglom od 40 stepeni kako bi kiša padala sa spoljne strane hotela.

Za preciznu postavku hotela u prirodnom okruženju preporučujemo primenu digitalnog uglomera, aplikacije „Protector app“.

Dobar trik je da se spoljne strane hotela namažu medom ili nekim esencijalnim uljima, stave listovi mente ili lavande, kako bi privukli divlje oprašivače.

čele samice (solitarne ili divlje) su one koje žive van košnica i nemaju maticu. One su vrlo uspešni oprašivači. Poslednjih godina masovno gube svoja staništa zbog upotrebe toksičnih pesticida i sve izraženijih klimatskih promena. Ukoliko se ništa ne uradi, naučnici upozoravaju da će čak tri četvrtine biljnih prehrambenih kultura ostati bez oprašivača i optimalnih prinosa. O važnosti zaštite divljih pčela koja su daleko aktivniji oprašivači od medonosnih pčela govore i podaci da se količina useva zavisna od ovih oprašivača povećala za 300 odsto u poslednjih pola veka!

Učinite svoje okruženje sjajnim mestom za život svih živih bića !